ГРУПА ЗА МОЛЕКУЛАРНУ ОНКОЛОГИЈУ

Група за молекуларну онкологију је званично формирана 10.03.2017 године на Институту за медицинска истраживања, Универзитета у Београду. Транслациона истраживања у области хематолошких малигнитета на пројекту ОИ175053 „Испитивање патогенезе хематолошких малигнитета (2011-2017)“ представљала су основу за формирање Групе за молекуларну онкологију уз већ присутну лабораторију за имунохистолошко испитивање канцера. Програм рада се односи на испитивање патогенезе мијелопролиферативних болести (полицитемија вера, есенцијална тромбоцитемија, примарна мијелофиброза и хронична мијелоидна леукемија) и хроничне лимфоцитне леукемије, а досадашњи рад је обухватао и туморе дојке и аденокарциноме колона (дигестивног тракта).

Група за молекуларну онкологију је остварила широку клиничку и научну сарадњу на националном и међународном нивоу. Дуготрајна и успешна сарадња постоји са Клиником за хематологију (клиничко праћење пацијената), као и са Клиником за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма (ДНК секвенцирање за ЈАК2 и Калретикулин мутације), Клиничког центра Србије. Поред националне имамо и међународну сарадњу, где би на основу заједничких публикација издвојили:

Molecular Medicine Branch, NIDDK, NIH, Bethesda, USA
Tumor Vaccines and Biotechnology Branch, Division of Cellular and Gene Therapies, Center for Biologics Evaluation and Research, FDA, Bethesda, MD, USA
Department of Biomedicine, Experimental Hematology, University Hospital Basel, Basel, Switzerland
Département d'Hématologie, Institut de Biologie et Pathologie, CHU Grenoble, Grenoble, France

Програмом Групе за молекуларну онкологију истражује се механизам настанка онколошких болести (малигнитета, неоплазми) са транслационим приступом сагледавања проблематике, односно комбиновањем базичног и клиничког приступа пацијентима. Након дефинисања механизма настанка болести у ин витро и ин виво моделима, у сарадњи са другим центрима, испитује се дијагностички, терапијски и прогностички значај добијених резултата. Наша поља истраживања код мијелопролиферативних неоплазми односе се на: ангиогенезу, оксидативни стрес, хроничну инфламацију и мутагенезу.